Koliko automobili stvarno zagadjuju vazduh?
Svake godine u ovom period jedna od aktuelnih tema u društvu je zagadjenje vazduha. Tim ECS kompanije, kao društveno odgovorne kompanije, odlučio je da se u članku pozabavi ovim problemom i dodatno Vas informiše o njemu.
Da automobili, i generalno saobraćaj, zagadjuju vazduh, očigledno je čim pogledamo izduvne sisteme automobila. Medjutim, da li su štetne supstance u količini koje ih ispuštaju automobili (saobraćaj) zaista u velikoj meri odgovorne za visok nivo zagadjenja vazduha?
Supstance koje zagadjuju vazduh, oko nas su i kada je nivo zagadjenja vazduha minimalan i u normalnim okolnostima one nas ne ugrožavaju. Problem, logično, nastaje onog trenutka kada količina ovih supstanci i nečistoće u vazduhu premaši dozvoljenu (količina supstanci u vazduhu koja ne ugrožava zdravlje).
Motorni automobili sagorevanjem benzina emituju polutante. Glavni zagadjivači koji dolaze iz auspuha automobila su: ugljen-monoksid– stvara se kada ugljenik u gorivu ne sagori u potpunosti; ugljovodonici– toksična jedinjenja vodonika i ugljenika; azot-oksid– stvara se prilikom sagorevanja goriva, kada azot i kiseonik međusobno reaguju; čađ– sitne čestice stranih supstanci u vazduhu odgovorne za nastanak smoga.
Izduvni gasovi podižu nivo ugljen-dioksida, koji na taj način doprinosi stvaranju efekta „staklene bašte“. U normalnim uslovima, izduvni gasovi zadržavaju jedan deo toplote koje emituje Sunce i pomažu zagrevanju zemlje. U ekstremnim uslovima izduvni gasovi utiču na nivo gasova koji izazivaju efekat „staklene bašte“, što dovodi do globalnog zagrevanja.
Stručnjaci koriste posebne, senzitivne, instrumente kako bi izmerili koncentraciju štetnih supstanci u vazduhu. Iako je teško precizno odrediti koliki je tačno procenat zagadjenja za koji su odgovorni automobili i saobraćaj- postoji procena da ono u Srbiji iznosi samo 7% od ukupnog zagadjenja. To bi značilo da i ako bi se zagadjenje koje pravi saobraćaj smanjilo za 50%, ukupno zagadjenje vazduha bi se smanjilo samo za 3,5%!
Najveći problem zagadjenja vazduha u Srbiji, ali i u svetu, su termoelektrane i individualna ložišta. Zbog toga zagadjenje vazduha ekstremno skače u zimskom periodu. Ovo predstavlja jedan sistemski problem koji se rešava na nivou ekoloških politika država.
Mi, kao pojedinci, možemo da se pobrinemo za svojih 7% u zagadjenju tako što ćemo paziti kakve automobile nabavljamo, koliko ih vozimo i kako ih održavamo. Savremenija goriva i nove tehnologije doprinose smanjenju zagađenja, pa današnji automobili emituju 75-90% manje polutanata u odnosu na vozila iz npr. 70-ih godina. Pozitivna po kvalitet vazduha je i činjenica da je sve više hibridnih, električnih, kao i automobila koji koriste alternativna goriva, koja nisu štetna po kvalitet vazduha kao klasični motorni automobili.
Poseban problem u Srbiji nastaje kupovinom polovnih automobila iz zapadne Evrope koji ne zadovoljavaju njihove ekološke standarde i namenjeni su auto-otpadu. Takvi automobili se na našem tržištu pojavljuju po pristupačnim cenama, ljudi ih kupuju, a vožnjom ovih automobila doprinose zagadjenju vazduha.
ECS vozila su nova i odgovorno održavana, jer nam je pored Vaše bezbednosti, udobnosti i opšteg ugodjaja, važno i to kako se odnosimo prema zajedničkoj životnoj sredini.